U srpsku književnost ugrađeno je još jedno suvereno ime. Dana Todorović je svojim drugim romanom opšila zlatnim nitima literarni ogrtač koji je krojila prethodnom knjigom.
Park Logovskoj zasnovan je na kafkijanskoj i orvelovskoj atmosferi. Temeljno pisan, kao da mu je sricano svako slovo i reč, zatvoren u taman i onespokojavajući svet, roman postavlja večita pitanja čovekove sumnje i preobražaja. Zidan je na najboljim temeljima klasične i moderne ruske i anglosaksonske tradicije, ali i dalekoistočne misli. Deluje kao neprobojni štit protiv čovekovih sopstvenih demona. Iako mračan, on hrabro traga za ospokojavajućim svetlom: svaka reč mu je probrana stopa koja se probija kroz čitaočevu svest. Rečenica ove knjige je kao bager koji pred sobom raščišćava sav jezički višak. Utabana staza deluje kao siguran put u majstorsku književnost.
Vladislav Bajac
Uvaženi šahovski velemajstor Sopoćin pristiže u Park Logovskoj, gde će se održati višednevni turnir. Posredi, međutim, nije uobičajeno šahovsko takmičenje – taj velemajstor „intelektualnog sporta“ igraće protiv šarolike galerije likova koji zajedno predstavljaju narod. Iza ovog turnira krije se jedan čitav metafizički svet. Šta je to što kriju šumarak, veliki časovnik i kula tog naizgled običnog parka što će junaka vući u svoju utrobu?
Svojim prosedeom i filozofskim pitanjima koje postavlja, autorka Dana Todorović nastavlja tradiciju koju su ispleli veliki ruski pisci poput Bulgakova i Puškina, spajajući humor i mrak ljudske duše.