U ŽIVOTU LJUDI PREDODREĐENIH ZA VELIKA POSTIGNUĆA dođe trenutak kad moramo da stanemo pred ogledalo smisla i zapitamo se: Zašto, iako obdareni hrabrim lavljim srcem, živimo kao miševi?
Moramo se pogledati pravo u umorne oči i zapitati zašto traćimo toliko vremena na svakog ometača pažnje, zašto ustuknemo pri pomisli da otkrijemo svetu svoje pravo ja, zašto tako brzo bežimo od konflikata i zašto pristajemo da nas pokreću strahovi, nesigurnosti i nisko samopouzdanje. Moramo se zapitati zašto tako pokorno učestvujemo u mahnitoj trci društva, tako što dopuštamo sebi da uđemo u njegove lavirinte osrednjosti i zadovoljavamo se delićima nagrade dok priroda nudi neograničenu slobodu, moć i obilje smelima, odlučnima i kreativnima, nezavisnima ‒ svakom od nas.
Moramo da se zapitamo da li smo zbog želje da se osećamo sigurno i prihvaćeno zapravo robovi vladajućeg mišljenja ‒ i dosade. Moramo da se zapitamo: Kada ćemo biti spremni da se uzdignemo na drugi nivo postojanja? Moramo objaviti svoju ličnu moć i slobodu.