U ovoj studiji autor govori o Marini Abramović i ezoterizmu kao nedovljno istraženoj temi u istoriji srpske kulture. On primenjuje kulturološki pristup i analizira opus umetnice, ali i srpsku kulturnu scenu sedamdesetih godina XX veka.
On koristi pojam ,,okultura", i njime pokazuje da ezoterizam nije ograničen na zatvorene krugove, već je postao deo popularne kulture.
Na osnovu analize, autor dolazi do zaključka da je srpska neoavangardna i kontrakulturna scena inspiraciju crpla i iz ezoteričnih izvora.
Sama Abramovićeva se od umetničke scene u novije vreme pomerila ka new age-u i onome što se zove ,,alternativna duhovnost", pa tako pisac prati uticaje koji idu u oba smera: od okulture ka umetnici i od nje ka sceni na čije oblikovanje utiče.