Sreća je jedna od osnovnih emocija. Ona podrazumeva prijatno emocionalno stanje koje se često vezuje uz osećaj slobode, zadovoljstva, sigurnosti i unutrašnjeg mira. Kada je dete srećno, najbolja stvar koju roditelj može da učini jeste da se opusti i da pokuša da razume detetovu sreću.
Jedna mala lisica sakupila je mnogo svitaca. Pokazala ih je svome dedi i ispričala mu je kako je srećna što ih ima, ali i da bi bila još srećnija kada bi dobila i igračke, kućicu na drvetu i slasne šumske bobice koje jako želi. Deda ju je saslušao sa pažnjom, a onda joj je ispričao priču o jednoj drugoj sreći, onoj koja se javlja kada se igramo sa prijateljima, razgovaramo sa roditeljima ili uživamo sa njima u prirodi. Ta se sreća javlja i stanuje u našim srcima, a ne u materijalnim stvarima. Iako je još uvek želela igračke i slasne bobice, lisica je shvatila da je ta sreća trenutna, dok je sreća koju oseća kada se igra, pleše ili druži s onima koje voli uvek živi u njenom srcu.