U davna vremena postojao je kontinent Atlantida koji je ležao između Evrope i Amerike. Ovaj deo kopna sada formira dno Atlantskog okeana. Kada je govorio o Posejdonovom ostrvu Platon je zapravo misliio na poslednje ostatke izgubljenog kontinenta. Mnogobrojne publikacije posvećene su tome da dokažu postojanje Atlantide, te nastojanjima da se utvrdi tačna lokacija izgubljenog kontinenta.
U ovoj knjizi Štajner se trudi da specifičnije opiše kakvo je bilo stanje duše naših atlantiđanskih predaka, kao i da ukaže na unutrašnju prirodu uslova u kojima su živeli. Čitalac se, dakle, mora vratiti u mislima u period pre nekih deset hiljada godina, imajući na umu da se ono o čemu ćemo govoriti dešavalo tokom mnogo hiljada godina. Ali, ta zbivanja nisu bila ograničena na kontinent koji danas pokrivaju vode Atlanskog okeana; ona su se isto tako odvijala i na susednim delovima današnje Azije, Afrike, Evrope i Amerike, i sve što se tokom vremena dogodilo na tim kontinentima u procesu evolucije proizašlo je iz te prethodne civilizacije.