Loše strane stvari u svakom slovu pokazuju da se reči troše i obesmišljavaju, dok kritičko rasuđivanje biva skrajnuto u duboku pozadinu pred neutaživim porivom za sticanjem materijalnih dobara. Politički rijaliti postaje simbol artificijelnog poimanja i predstavljanja stvarnosti, gde su suštinski motivi ključnih aktera vešto prikriveni. Aktuelnost je prečesto, a šekspirovski rečeno, prepuna buke i besa, s posledicama koje neretko ne možemo predvideti. Misaoni eksperimenti Đorđa D. Sibinovića bude intelektualnu radoznalost, zato što predstavljaju zbunjujuće i ponekad zarazno intrigantne situacije koje zahtevaju odgovor. A čitamo da bismo postavljali pitanja!
Sprovođenje misaonog eksperimenta u Lošim stranama stvari jeste upuštanje u hipotetičko zaključivanje i, kao i uobičajeni eksperimenti, i misaoni eksperimenti su šta ako sa svrhom, u toj meri da linija razgraničenja između ilustrativnog primera i misaonog eksperimenta može da postane pomalo mutna. Osim što iznose poentu, ovi misaoni eksperimenti i postavljaju pitanje, odgovaraju na pitanje, otkrivaju nedoslednosti u našem mišljenju, razobličavaju nedostatak jasnoće našeg mišljenja, vode nas ka preispitivanju, revidiranju, pokazuju nešto zbunjujuće, što bi onda moglo da nas odvede razmišljanju i ponovnom promišljanju, zabavljaju, razljućuju, uznemiravaju, fasciniraju – razmišljanje o onome čega nema i kakve stvari nisu pomaže da nešto naučimo o onome što jeste.