Svet u kome živimo sastavljen je od stvarnosti i privida, često se istinitim smatraju sasvim nepouzdane stvari ili su istine „kreirane” iz određenih krugova moći i određenih interesa. Jednom rečju, ono što smatramo stvarnošću često je vrlo problematično. Tačnije, stvar percepcije, te svako može imati svoju stvarnost. Literatura, takođe, nudi određenu stvarnost i svoje istine koje vremenom postaju deo prave stvarnosti u koju se usele.
U složenoj strukturi vrlo obimnog romanesknog sadržaja (podeljenog u sedam celina), u kojem se pokreću veoma bitna pitanja savremene civilizacije, u kojoj su manji narodi moneta za potkusurivanje velikih i moćnih, Slavko Simić glavne likove dovodi u poziciju pobune. No, on im pruža mogućnost da igrade sopstvene živote suprotrstavljajući se nametnutim okolnostima koje ih primoravaju da menjaju identitet, sredinu, životne navike, ali da, uprkos svemu, uspeju da afirmišu i svoju ličnost i svoju nacionalnu kulturu. To sa posebnim žarom čini glavna junakinja u sastojanju da se razbiju stereotipi koji su stvoreni medijskom manipulaciojom, naročito oni o Srbima i drugim slovenskim narodima.