„Stoj!“, uzvikuje naš mašinski bravar. „Šest maraka? Ali ja sam dobio samo tri marke! Moj kapitalista zaklinje se svim na svetu da je vrednost moga dvanaestočasovnog rada samo tri marke, i ako mu zatražim šest smeje mi se. Kako se to slaže?“
„Stoj!“, uzvikuje sada kapitalist. „Ja sam najmio radnika za ceo dan, za dvanaest časova. Šest časova su samo pola dana. Zato na posao, dok ne prođe i drugih šest časova – tek ćemo tada biti kvit!“ I radnik se u stvari mora povinovati „slobodnom“ ugovoru, po kome se obavezao da za proizvod rada koji košta šest radnih časova radi punih dvanaest…