Pred nama je knjiga maksima francusko-srpskog slikara, vajara, pisca, teoretičara Milije Belića, koje su nastajale tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, možda do polovine devedesetih, na marginama ostalih spisa, bilo kao sažeti poetski zapis, bilo kao „bljesak istine“ koji je valjalo zabeležiti, kako saopštava sam autor napominjući da mu je oduvek odgovarala sažeta forma kao način izražavanja i u pisanju i u likovnom izrazu. U pitanju je estetika zasnovana na načelu non multa sed multum jer, kako kaže jedna od maksima, „gde je mnogo dima malo je vatre“.
– Jelena Novaković, priređivač knjige