Lutam sad mrtav svetom jedan junak vam peva na večnu radost i večnu muku. Roman pomahnitalog jezika i prelivajućeg srca, roman krika i tišine roman o početku, nepočetku, kraju, nekraju, preplitanju, očaju i ekstazi. Roman o smrti i žudnji, besmislu i nebu, bez straha i laži.
Roman preživelog neživelog muškarca, čoveka, velikog čoveka koji prometejski vitla vatrom istine i spoznaje.
Taj isti se časom premetne u nabrekli ud.
Onda on kaže, Gospode, zašto si me ostavio.
Eto ga opet, tužni vitez ide livadom.
Da bi postao bog moraš da sklopiš oči kaže on.
A ja kažem velika stvar je napisana, spoznajna, smislena, razigrana u melanholiji bezdanoj strmoglava, mudra do neba, nevina. Napisao mnogoliki čovek pisac. Napokon.
Milena Marković