Sve ono što je znao o strašnoj sudbini Mostara, sudbini mostarskih Srba, kao i o sudbini ostalih žitelja ovog mesta – onih koji nisu Srbi ili su tako prestali da se zovu – teralo je autora da sve što vidi, hteo to ili ne, posmatra kao sablasno poprište nebrojenih zločina. Idući mostarskim putevima koje je u svojim putopisima ostavio živim Zuko Džumhur, Kecmanović popunjava namerne džumhurovske nedorečenosti pripovedajući o pravoslavnom Mostaru, slobodarskom duhu Srba, te njihovom stradanju u NDH.
U ovoj knjizi se, kaže Vladimir Pištalo u predgovoru, ne radi prvenstveno ni o počiniocima zločina. U ovoj knjizi se radi o žrtvama.