Knjiga Srboljuba Manojlovića je autentično svedočanstvo o vremenu zla od kojeg se ni danas nakon više od tri i po decenije nismo oporavili. Velikosrpska ideja, čvrst spoj teokratije sa autokratijom (koju crkveni „oci” nazivaju „simfonijom Države i Crkve”), teorije zavere po kojima je srpski narod ugrožen i stoga mora da se nanovo ujedini u jednu veliku srpsku državu – ideje su iz vremena Slobodana Miloševića o kojem govori ova knjiga.
Te ideje su se pokazale tragičnim po jugoslovenske narode ali i po sam srpski narod. Na našu nesreću, one nanovo vaskrsavaju I danas, u trećoj deceniji 21. veka.
Kakvo je bilo stanjeduha u srpskom društvu u periodu konstantnog huškanja na rat, na metaforičan način nam svedoči naslov poglavlja: „Na koga da pucam kad su okolo sve Srbi?”. Tekst je nastao tako što je autor slučajno na ulici čuo mladog čoveka koji je razgovarajući glasno sa prijateljima izgovorio tu rečenicu.On se očito nije protivio ratu sa drugim narodima, već mogućem sukobu sa pripadnicima sopstvenog. Stoga Manojlović razočarano veli: „Tu metaforu naših deoba i naše mržnje neću nikad zaboravi - ti. Ostaje kao potmuli bol u duši i rana na savesti što u narodu kome pripadam, što među ljudima na pragu 21. veka postoje I takvi plitkoumni, primitivni i mržnjom zadojeni mladi ljudi.” Zlatoje Martinov