Marko Lopušina postavlja pitanja koja se prećutkuju, a tiču se svih nas: Ko su bile ubice u ime države sa prostora bivše Jugoslavije i današnje Srbije? Koliko su i koje ljude oni likvidirali? Šta u tajnim dosijeima Brozove i Miloševićeve političke policije piše o ovim likvidatorima i njihovim žrtvama? Mogu li se ti dosijei rekonstruisati, i na osnovu njih može li se suditi državnim egzekutorima? Mogu li se žrtve ubica u ime države rehabilitovati?
Ova pitanja je neophodno postaviti ne samo iz osećaja morala ili čovečnosti, već i formalno: u rezoluciji Evropskog parlamenta od Srbije se zahteva otvaranje nacionalnih arhiva, naročito Udbe, otvaranje dosijea tajne policije, okončavanje rehabilitacija i isplate odštete ljudima stradalim u političkim i policijskim procesima i progonima. Da bi se ovo desilo, potrebno je donošenje Zakona o otvaranju tajnih dosijea, kada će konačno biti utvrđene žrtve tajnih službi Jugoslavije i Srbije.
Ova knjiga sadrži zaprepašćujuće podatke o delovanju Ozne, Udbe, SDP, RDP, JSO koji su izneseni na osnovu pažljive rekonstrukcije dostupnih podataka.Tema političkih atentata čiji se počinioci ne procesuiraju, preispitivanje kidnapovanja i likvidiranja u ime određene politike određuje nas spram prošlosti, i direktno utiče na budućnost Srbije.