U Teškim ljubavima Kalvino isticanjem zatvorenosti likova u subjektivnim doživljajima naglašava mešavinu zabluda, utisaka i činjenica koja karakteriše svakodnevne situacije običnih ljudi. Njegovi likovi − čovek koji se zaljubljuje u svog modela dok uči tehniku fotografisanja, sredovečna žena koja gubi donji deo kupaćeg kostima na pučini, činovnik koji ne uspeva poznaniku da se pohvali svojom ljubavnom avanturom – ostaju nesvesni komike svog položaja, dok Kalvino, kao izuzetan pripovedač, prati proces njihovog mišljenja, stvarajući igru značenja u priči i čitaocu.
Taj deo grada nije bio prenaseljen niti previše živahan rano ujutru. U tramvaju su bili jedna vremešna domaćica, dva radnika udubljena u razgovor i on, zadovoljni čovek. Pristojan jutarnji svet. Bili su mu simpatični; on je, Enriko Gnei, za njih bio tajanstveni gospodin, zagonetan i zadovoljan, kojeg nikada ranije nisu videli na toj liniji. Kuda li je krenuo, možda su se pitali. A on ništa nije odavao; posmatrao je glicinije. Bio je čovek koji posmatra glicinije kao čovek koji ume da posmatra glicinije: Enriko Gnei je bio svestan toga. Bio je putnik koji kondukteru daje novac za kartu, a između njega i konduktera vladao je savršen sklad između putnika i konduktera, bolje nije moglo. Tramvaj se spuštao ka reci; lepo je bilo živeti.