Umetnički najuspeliji i misaono najdublji, treći deo Vremena smrti, smešten je u Valjevsku ratnu bolnicu, simbol ljudske požrtvovanosti, humanosti i agonije tokom Prvog svetskog rata i glavni centar za prijem srpskih vojnika, ranjenika i velikog broja izbeglica i zarobljenika, koji su zbog loših higijenskih uslova u bolnici oboleli od epidemije pegavog tifusa, ali u kojoj su se čudesnim spletom okolnosti i sudbine dogodile i neke od najneverovatnijih i najtragičnijih ljubavnih u priča savremenoj srpskoj književnosti.
„Ovaj roman – ne bojim se jakih reči – uzvišeni je primer i umetničkog umeća, i istorijskog osećanja, i ličnog poštenja. Ep o Srpskom ratu 1914, uprkos obimnoj i serioznoj dokumetaciji, u prvom redu je magijsko vaskrsenje jednog doba njim samim. Srpski rat postao je, na tlu mape Srbije, Svetski rat, a njegova tragedija, tragedija humaniteta.“
Borislav Pekić
„U
Vremenu smrti očarao me je tolstojevski dah: Ćosić je poslednji veliki epski romanopisac Evrope.“ Žorž Niva, profesor na Ženevskom Univerzitetu, u predgovoru francuskom izdanju