Prvo remek-delo kineske književnosti
Nepoznati autor iz XVI veka ostavio je za sobom veličanstveno delo. Legenda kaže da ga je napisao da bi osvetio smrt svoga oca. Stranice rukopisa je natrljao otrovom, i poslao ih očevom ubici. Po predanju, žrtva nije prestajala da čita knjigu i umrla je čim ju je završila jer je roman pročitala u dahu.
Simen Ćing je mlad, lep i bogat naslednik, uticajan i ugledan, a uz to razuzdan, iskvaren i raskalašan. Posle smrti roditelja vreme provodi u kućama za uživanje, upoznajemo njegove brojne žene i konkubine, poslugu i podjednako ugledne i uspešne „prijatelje“. Pred nama se uzdiže slika društva prožetog lažima, korupcijom, podmetanjima i kriminalom. A bogatstvo se polako osipa…
U ovu neprolaznu priču o strastima i prevrtljivosti sudbine anonimni autor utkao je erotiku, stihove, i raznovrsna svedočanstva tog vremena sačiniviši izvanredno živopisan prikaz ljudske prirode. Roman je dugo bio cenzurisan i zabranjivan u Kini zbog „nepristojnosti“, što nije sprečavalo čitaoce da mu se dive i čitaju ga u potaji.
„Bonton za posrnule. Čitaoci te epohe sigurno su ga krili ispod dušeka.“
– Ejmi Tan
„Svet Šljivinog cveta u vazi od zlata lep je i mračan, prizeman ali i uzvišen, ispunjen vrlinom ali i opscenostima, božanstven i šokantan, bestidan ali i veličanstven. Knjiga je stara četiristo godina, a kao da je napisana danas.“
– Los Angeles Review of Books