Trećeg dana decembra 1976. godine, neposredno pred opšte izbore na Jamajci i samo dva dana pre nego što je Bob Marli na mirotvornom koncertu “Smajl Jamajka” trebalo da nastupi kako bi time ublažio političke tenzije, sedmorica nepoznatih, naoružanih napadača upali su u pevačevu kuću i, sem njega, tom prilikom ranili, između ostalih, i njegovu suprugu i menadžera. O napadačima gotovo ništa nije zvanično saopšteno, ali su mnoge glasine kolale o tome kakva ih je sudbina zadesila.
„Kratkom povešću sedam ubistava” Marlon Džejms je, udruživši svoj pripovedački dar sa nenadmašnom veštinom građenja likova i minucioznim smislom za detalj, sazdao roman zapanjujuće ambicije i obima, koji je osvojivši Bukerovu nagradu 2015. proglašen najboljim romanom na engleskom jeziku objavljenom u Velikoj Britaniji. U „Kratkoj povesti sedam ubistava” se kroz književnu fikciju, u kontekstu trenutka u kom je i ostatak sveta bio u ideološkom previranju, ispituju uskomešanost muzike, politike i kriminala u “godinama opasnog življenja” na Jamajci i krvavi tragovi proistekli iz takve uzavrelosti. Radnja romana proteže se na nekoliko decenija, kontinenata i ljudskih sojeva – preko plaćenih ubica, dilera droge, muzičkih novinara, pa čak i duhova – u njemu oživaljava galerija likova koji su 70-ih obitavali na ulicama Kingstona i životarili u njegovim slamova, 80-ih u Njujorku gazdovali jazbinama za uživanje kreka, da bi, na koncu, bili zatečeni radikalno izmenjenom Jamajkom 90-ih godina prošlog veka. Briljantan i inventivan epski poduhvat, roman “Kratka povest sedam ubistava” pleni uzbudljivošću, a Džejmsov stil i metod poređeni su sa Foknerom, Bolanjom, Džojsom, Balzakom…