Roman Vide Nenadić "Zoo Called London" bez ustezanja - pravo je otkrovenje, u svakom smislu te reči. Pre svega, reč je o neposrednosti književnog postupka, odnosno o sentimentalnom putovanju kroz vreme i prostor koje karakteriše poetika sadržajne i nepoštedne preotvorenosti, strast i invencija u iskušenjima u odlomcima, znacima, šiframa i komadićima lične i generacijske istorije i prozna artikulacija tog pikarskog intimnog mikrokosmosa kao sadržaj javnih i tajnih džepova na telu i duši, egzodus mladih izndomovine, bombardovanje, pakao politike i politika pakla, različito shvatanje ličnog samouništenja i samospasenja.
Bez ikakvih tragova uticaja i idolopoklonstva, lirski pakao mladosti, kombinovanom s neizvesnim poverenjem u ljubav i samoizlečivi karakter nostalgije i druge neizbežne utopije, zavičajni koncentrati i prividi lica u naličja, vera, ljubav i nada... Prigušeni erotizam i globalizam, rok, mirisi i rodni jezik, poezija, muzika i stranstvovanje, glad za prijateljstvom, čuvanje bližnjih, pomen na otkrivene tajne, dva jezika u svesti i disanju, nekoliko civilizacija u samooslobađanju i preživljavanju, melanž i posleistorijskih spomenara, sitnice i spomenici, modrice i citati, stihovi i dokumenta, sve to ključa u romanu komponovanom kao strasna agenda, neposredno, poetski hrabro, s epifanijskim otkrićima oko kojih mogu začeti čitave nove povesti. Pikarski amanet jednoj generaciji i jednom vremenu, jednoj nepriličnoj prilici ili priličnoj neprilici Srbije, Evrope i sveta. Hrabro, uzbudljivo, neopterećeno, bez treme od svakog stilskog modela, čitko u "jednom cugu"!