Centar Crne Gore je Cetinje.
Stožer nebeski oko kojeg se sve vrtelo, zidalo, uzdizalo, rasijavalo, prosvetljavalo – punih pet vekova.
Cetinje je duhovna vasiona.
Cetinje je krst opstanka i života Crne Gore.
Cetinje je kulturno, prosvetno i obrazovno sazvežđe Crne Gore.
Cetinje je najsjajnija medalja hrabrosti, junaštva i otpora.
Cetinje je grad-heroj – najžešći evropski ustanik i jurišnik protiv fašizma i okupatora.
Cetinje je velelepni muzej.
Cetinje je kameni presto jedne države.
Cetinje je spomenik istorije i svega najboljeg, ljudskog i stvaralačkog i tu se valja pomoliti slobodi, istini i lepoti.
Zato novi Crnogorci, kvazicrnogorci, lažni Srbi, prodani Srbi, politički Srbi, ližisahani, preprodavci istorije, narodne pijavice, zagovornici bezbožnosti, europejski sisari, barjaktari tuđih zastava – ostavite Cetinje na miru.
Neka živi u svojoj zlatnoj kolevci istorije.
Ovo je deo poruka iz knjige Manojla Manja Vukotića, rođenog Cetinjanina, posvećene gradu koji se našao na meti raznih strana sukobljenih oko bezbroj tema. A zaboravljeno je šta je sve ovaj grad dao i ko ga je sve proslavio. I šta Cetinje zaista jeste.