Obeležen sopstvenim imenom, protagonista ove romansirane biografije pred čitaoca stavlja svu lakoću i težinu života u Edenu, rajskom vrtu usred jednog belgijskog grada. Već samim imenom autor postavlja nemerljivu ironiju – zvati se Juda i živeti u Edenu sa dubokim uverenjem da mu je otac niko drugi do Bog. Odnos Jude i Svevišnjeg ispisuje stranice jedne nove svete knjige, duboko lične i ljudske, iscrtavajući nove zapovesti.
Vrt kao centralno poprište radnje, sa svojih 40 ari, postaće mesto Judinog dobrovoljnog zatočeništva, toliko duboko ukorenjenog, da će svaki prinudni izlazak označavati agoniju. Iako zaobilazi tradicionalno patrijarhalne nazore, odnos oca i sina, posmatran iz Judine perspektive i malog otvora njegove „pećine”, gotovo da zalazi u patologiju, i svedoči o jednom predimenzioniranom viđenju očinske figure, na granici sa apoteozom.
Dinamična priča vrta, porodičnih odnosa ispripovedana je na gotovo tolstojevski način sa esencijom lakog pera Amosa Oza. Nezaobilazna uloga majke stajaće kao kontrapunkt deifikovanom ocu, pa će sva svetlost izvirati iz dima njene cigarete, pesme, izmišljenih i često lažnih priča. Izrazito lirično, duhovito i na trenutke potresno delo, odvući će nas u centar Edena, među biljke, životinje i najbitnije – ljude.