„… verovao je u čovečanstvo, a zato i u poredak, u poredak slike i poredak reči, jer se ni sa čim drugim ne pravi slika. Verovao je u oslobođenje. U suštini nije nemoguće da je verovao i u progres. Suprotno tome, slučajnost je totalna sloboda za nas koji smo izloženi opasnosti zbog sopstvene prirode. Slučajnost se ne potčinjava zakonima, a ukoliko im se i potčinjava, mi ne znamo koji su to zakoni. Slučajnost, ako mi dopustite da uporedim, je kao Bog koji se pojavljuje svake sekunde na našoj planeti. Nerazumljivi Bog nerazumljivih gestova upućenih njegovim nerazumljivim stvorenjima. U tom uraganu, u toj koščanoj imploziji, ostvaruje se zajednica. Zajednica slučajnosti sa njegovim tragovima i zajednica njegovih tragova sa nama…“
Kritičari
Roberto Bolanjo (1953-2003) Rođen je u Čileu, živeo je u Meksiko Sitiju od 1968. do 1977, i tu našao inspiraciju za svoje velike romane Divlji detektivi i 2666, a zatim prešao da živi u Barselonu, gde ih je i napisao.
Veliki hroničar našeg vremena, Bolanjo je danas najuticajniji i najuzbudljiviji južnoamerički pisac. Čitanje Bolanja je kao da slušamo priču o tajni. Kritičari i Amalfitano prva su dva romana iz kojih se sastoji 2666, saga o serijskim ubistvima žena u gradu Santa Tereza u Meksiku, koji su, kao i ostali romani (Sudbina, Zločini i Arčimboldi), potpuno zasebna celina.