Veštice iz Ilinaca, roman od priča, koji potpisuje Sonja Atanasijević, autorka romana Spavaj, zveri moja, prethodno objavljenog u našoj kući.
Veštice nam otkrivaju još jedan od mogućih svetova, viđen očima žene, novinarke i književnice. Pripovedajući o sebi i ljudima iz svog okruženja, bliskim, poznatim ili nepoznatim, koje slučajno sreće na ulici ili na putovanjima, autorka jasno stavlja do znanja čitaocu kada se završava realnost, a kada počinje njena fikcija. Zato je ovo na neki način i roman o tome kako nastaje priča. S toga ne čudi što Atanasijevićeva pribegava digresijama izvan okvira stvarnosti, uz uvek izraženu svest o prolaznosti. Nekada traži više lepote, bežeći od prozaičnosti svakodnevice, a nekada upravo suprotno – tamnim tonovima uranja u dubine naše svakodnevice, iz revolta prema životu koji ponekad zna da bude okrutan i nepravedan. Šekspirovska ideja sveta kao pozornice na kojoj svako ostvaruje svoje uloge (Teatrum mundi) glavno je vezivno tkivo romana, s tim što autorka dodatno razvija tu ideju postavljajući pitanje: Da li su baš sve uloge nametnute? I da li postoji način da povećamo broj uloga koje biramo i stvaramo, na račun onih koje su nam dodeljene? Možda kroz dugotrajan proces individuacije, kroz promišljanje i obrazovanje, što je
ujedno i put ka idealu slobode. Ako ga ne dostignemo, da mu se barem približimo što je moguće više.