Mirko Kovač, jedan od najtalentovanijih pisaca s naših prostora, pisac za koga ne postoje granice nacionalnih književnosti i koji podjednako pripada crnogorskoj, srpskoj, hrvatskoj i bosanskoj književnosti, kao biser u nizu svojih dela napisao je roman Grad u zrcalu. Ova melanholična porodična hronika, ispričana u prvom licu, s autobiografskim elementima začetim u zaleđu Dubrovnika posle Drugog svetskog rata, na neki način predstavla piščev oproštaj od zavičaja: jednostavno ispripovedan obiteljski nokturno, Grad u zrcalu roman je o zavičaju, odrastanju i porodici. Kao fine niti u pozadini priče naglašene su prepoznatljive društvene okolnosti tog vremena i ‘'ukleti kraj'' u trouglu Trebinje, Nikšić, Dubrovnik - a Dubrovnik, taj grad u zrcalu, opisan je s posebnim lirskim naglaskom. Kao hroničar koji vešto i s izvanrednom lakoćom zapisuje život prostora koji su ga obeležili, a pre svega odnos istovremene bliskosti i nerazumevanja između oca i sina, Mirko Kovač u ovom romanu maestralno ostvaruje misao da je naš život ono čega se sećamo, a ne ono što smo proživeli.