Dobitnik Nobelove nagrade.
„Remek-delo nobelovca Gintera Grasa koje je pomerilo granice književnosti.“ Die Presse
Jedan je od najvažnijih romana dvadesetog veka nemačkog nobelovca Gintera Grasa.
Tridesetogodišnji čovečuljak Oskar Macerat, pacijent psihijatrijske klinike u Diseldorfu, optužen za ubistvo bolničarke, zapisuje ispovest o svom neobičnom životnom putu.
Sa tri godine, kada je dobio limeni doboš, odlučio je da više ne raste kako ne bi ličio na odrasle. Tim činom je odredio svoj stav prema svetu odraslih, protestujući protiv tromosti duha, učmalosti i uskogrudosti i odbijajući da se uklopi u društvo svog vremena. Pa ipak, Oskar ne živi izvan politike i istorije. Budući samo naizgled večno dete, on može da pripoveda o svetu odraslih, kao i o istorijskim prilikama – usponu i slomu nacizma u Nemačkoj – iz dečije perspektive. Posmatrajući svet sa visine od 94 centimetara, Oskar bez emocija i prisnijih kontakata sa svojom sredinom, sa mnogo cinizma demaskira stvarnost.
Ispostavlja se da je ovaj izopštenik koji živi u psihijatrijskoj bolnici, i od čijeg visokog glasa puca staklo, jedina zdrava osoba u svetu prepunom privida, laži i zločina...