„Samo za one koji se ne boje najopasnijeg od svih istraživanja: onog o sebi.“ Teofil Pančić
On je bio jedan od onih gadova koji žaleći sebe određenom, pažljivo odabranom pričom o sebi, daju sebi povoda da preziru i muče druge. Uvek bi šmrcao dok bi se sećao toga kako je lišen svega i svih morao sam da tumara po belom svetu. Iako ni svet nije beo, a ni njegovo tumaranje nije neko, on bi sve to pakovao u neku priču kojom bi hranio lavove svoje unutrašnje bolesti zvane „život jedne kukavice“.
Emil, mladi pisac i umišljeni genije, dobija priliku da iskoristi svoj književni talenat i za novčanu nadoknadu napiše knjigu o životu jednog pukovnika u penziji.
Dok sluša starčeva sećanja koja treba da uobliči u književno uspelu formu, Emil upoznaje njegovu negovateljicu Anu, prelepu mladu devojku sa kojom ulazi u strastvenu ljubavnu vezu. Figura starca samo je povod za brojne nesporazume koje će proživeti mladi zaljubljeni par postavši žrtva sveopšteg haosa: kako društvenog, tako i onog ličnog, porodičnog.
Pakao generacijskih razlika, porodičnih relacija, nerazumevanja i nemogućnosti istinskog ljubavnog susreta ispisuje se u jednom naizgled običnom ljubavnom odnosu. Iz tog pakla izrasta glavni junak romana koji nije u stanju da razluči stvarnost od svojih fantazija. Pakao ljubavi ili „pa kao“ ljubav, pakao ljudskih odnosa ili „pa kao“ ljudski odnosi, pakao pisanja ili „pa kao“ pisanje – konstantne su klackalice ovog romana koji ne računa na bilo koju drugu stvarnost osim one koju sam proizvodi.
„Tabasević, ubeđena sam, nema pojma koga je i šta stvorio. Njegovi junaci iz romana beže glavom bez obzira.“ Ana Bubulj