Bruklinska revija ludosti je tekst čudnog životopisa – pre nego što je dobio oblik knjige na srpskom jeziku, postojao je samo u elektronskoj formi. Na engleskom jeziku knjiga se pojavljuje tek nakon srpskog izdanja.
Život ovog romana je, dakle, baš kao i životi njegovih junaka, jasno određen jednom prelomnom tačkom: za rukopis to je trenutak kada iz elektronskog oblika prelazi na papir, oblik podatniji širem čitalačkom auditorijumu, a za Nejtana Glasa, koji je „glavni glas“ romana, za Toma Vuda, Harija Brajtmana, Auroru Vud, pa i malu Lusi, to su oni trenuci u kojima uspevaju da prodru u suštinu življenja, samo naizgled drugačiju za svakoga od njih.
Sve ono što Oster ume kao pripovedač, i zbog čega je stekao svetsku slavu, nalazi se i u ovom delu. Nove tonove dodaju okolnosti u kojima je delo nastalo, vreme koje je pisac ostavio iza sebe, ali i uticaj novih generacija, koje – za piščev ukus – život komadaju sa žestinom koju on ne zaslužuje. Povrh svega, ovo je prvo delo Pola Ostera u kome su atmosfera nihilističkog gledanja na svet i pesimizam stavljeni u drugi plan. Sve dok ne okrenete poslednju stranu romana.