Dakle, reč je o zreloj osobi čija je realnost stabilna, mirna i ugodna, ali koja ipak, i u šezdesetoj godini, nije u stanju da razreši osnovnu dilemu i pitanje koje je prati tokom celog njenog odrastanja i života. Miris oca-silovatelja dobro joj je poznat – on zaudara na beli luk i bilo vino. Ali koji je to, dođavola, miris majke – miris hladne, neangažovane majke koju protagonistkinja istovremeno i voli i mrzi, i koja svoje poslednje dane provodi u skupom staračkom domu, izbezumljujući i porodicu i osoblje neprestanim žalbama na fantomske bolove u kostima?
Odgovor na ovo neobično, bolno pitanje i sâm je neobičan.
Pa i bolan.
Pronaći ćete ga u ovom romanu.
Vladimir Arsenijević