Od samog početaka, Kultura gradova bila je široko hvaljena kao izuzetno tumačenje i vredan nastavak ranijeg srodnog toma, Tehnike i civilizacije. Ali i pored određene mere popularnog uspeha, ta knjiga je imala mali uticaj u Sjedinjenim Državama. Za mnoge urbane planere, rukovodioce i akademske stručnjake, njeni konstruktivni predlozi delovali su previše udaljeni od ‘praktičnih’ finansijskih i političkih zahteva da bi bili prihvatljivi; a čak su i neki od mojih nekadašnjih saradnika i prijatelja smatrali moju sliku sve veće demoralizacije i dezintegracije megalopolisa kao preteranu i neopravdano pesimističku. Ali ispostavilo se da se drugde u svetu Kultura gradova dokazala kao pravovremen i podsticajan doprinos; a tokom naredne dve decenije, dok je nada bila još uvek ,,previše nalik očaju da bi je ugušila mudrost”, ona je imala zapažen uticaj. Upravo oni delovi knjige koji su uvredili američke stručnjake za planiranje i stambenu gradnju bili su smisleni za narode Britanije i okupirane zemlje Evrope čiji su gradovi, od Varšave do Londona, bili svedeni na ruševine. Njima nije bilo teško da zamisle Nekropolis, grad mrtvih: on je već bio prisutan. Oni su i te kako dobro znali da je nešto u samoj civilizaciji krenulo naopačke: sve veće katastrofe od 1914. godine nadalje pripremile su njihove umove za konstruktivne promene koje će biti neophodne da se njihov svet ponovo izgradi na solidnijoj ljudskoj osnovi. Grad, onako kako se sreće u istoriji, predstavlja tačku maksimalne koncentracije moći i kulture zajednice. On je mesto gde se fokusiraju raštrkani zraci mnogih odvojenih tokova života, sa dobicima kako u društvenoj efikasnosti, tako i u značaju. Grad je oblik i simbol integrisanog društvenog odnosa: on je sedište hrama, pijace, palate pravde, akademije nauka. Tu u gradu se dobre strane civilizacije umnožavaju i umnogostručuju; tu se ljudsko iskustvo pretvara u održive znakove, simbole, modele ponašanja, sisteme, poretke. Tu se fokusiraju civilizacijske teme…Gradovi su proizvod vremena. Oni su kalupi u kojima se ljudski životi hlade i zgušnjavaju, na specifičan način dajući konačan oblik trenucima koji bi inače nestali sa živim ljudima i iza sebe ne bi ostavili mogućnost obnove ili šireg učešća.