Žan
d’Ormeson (1925–2017), pisac, filozof i novinski urednik, značajna je ličnost
javnog i kulturnog života Francuske.
Diplomirao
je filozofiju na pariskoj École normale
supérieure, a potom radio kao ekspert Uneska. Od 1949. piše za najuglednije
francuske listove, a 1974. postaje direktor lista Figaro.
Član
Francuske akademije postaje 1973, a nakon smrti Kloda Levi Štrosa, 2009, njen
predsednik, a potom i član s najdužim stažom. Dobitnik je Nacionalnog ordena
Legije časti i brojnih francuski književnih priznanja, među kojima se ističe
Velika nagrada Francuske akademije za roman
Slava Carstva (1971), a jedna od prestižnih francuskih nagrada za
književnost nosi njegovo ime.
D’Ormeson
je autor oko 40 dela. Osim romana Priče
Jevrejina Lutalice (1990; Dereta,
2023), ističu se L’Amour est un plaisir (1956),
Au plaisir de Dieu (1974), Bog ‒ život i delo (1981), Album Chateaubriand (1988), La Douane de mer (1994), Voyez comme on danse (2001).