U stvaralaštvu Isidore Sekulić posebno mesto zauzima knjiga Đakon Bogorodičine crkve. Radi se o ljubavnom religijskom romanu, što je „u čistom obliku neviđeno u srpskoj književnosti od one srednjovekovne“ (Ljiljana Šop). To je ujedno i jedini roman koji je slavna književnica ikada objavila.
Prvo izdanje Đakona je izašlo 1919. godine, a reakcija čitalaca i kritičara je bila nepovoljna. Roman je bio gotovo zaboravljen skoro osamdeset godina. Onda se krajem devedesetih pojavilo drugo izdanje, i Isidorina knjiga je otpočela svoj novi život. Reakcije kako šire tako i stručne javnosti su bile izuzetne, knjiga je više puta objavljivana, rado čitana i komentarisana… Nažalost, to drugo izdanje nije bilo celovito. Izostavljen je, verovatno nenamerno, jedan fragment teksta. Onda je to krnje izdanje korišćeno kao predložak za skoro sva sledeća. Biblosovo izdanje Đakona Bogorodičine crkve sadrži i izostavljeni deo teksta, kao i članak o sudbini tog Isidorinog romana.
Treba li spomenuti, kada je reč o romanu Đakon Bogorodične crkve, ono što većina pažljivih čitalaca i poznavalaca dela Isidore Sekulić dobro znaju, a što je u ovome romanu došlo do punog izražaja: Isidorino izvrsno poznavanje celog toka pravoslavne liturgije, njena fina muzička kultura, jednom rečju, diferenciran doživljaj dva najsnažnija i najtemeljnija sadržaja ljudskog života: religijski i muzički doživljaj! […] Roman Isidore Sekulić Đakon Bogorodične crkve pisan u tradiciji pravoslavlja i Srpske Pravoslavne Crkve, i kao takav ne može i ne treba da izgubi vrednost i savremenost i za generacije pravoslavnih Srba koje dolaze.
Vladeta Jerotić