On je vladao čitavim civilizovanim svetom.
(J. V. Gete o Volteru)
*
Tokom svog života, Volter (Fransoa Mari Arue) napisao je 20 000 pisama, dopisujući se sa 1 200 raznolikih umova svoga doba. Međutim, Pisma vezana za englesku naciju, objavljena u Londonu 1733, a 1734. godine u Ruanu kao Filozofska pisma (Lettres philosophiques), predstavljaju epistole-eseje-putopise u kojima Volter opisuje svoje viđenje britanskog društva. Živeći u Londonu, tačnije, u Vandsvortu, od 1726. do 1729, u dobrovoljnom izgnanstvu nakon zatočenja u Bastilji (od 17. aprila do 2. maja 1726), družio se sa ser Everardom Fokenerom (1694–1758), engleskim trgovcem i diplomatom. U tom periodu napisao je dvadeset i pet pisama, ne bez ironije i sarkazma, ali sa veoma originalnim slikama i primerima. Prožeta erudicijom i minucioznim analizama društvenih pojava, ali i dela velikih ljudi poput Njutna, Loka, Šekspira, Dekarta... ova pisma obuhvataju sve značajne teme ne samo Britanije već i čitave civilizacije. Zbog veoma širokog opsega teme i književnog stila, ova knjiga svrstava se u Volterov književni opus, iako je njena epistemiologija filozofska.
Nakon objavljivanja u Francuskoj, formalno zbog toga što izdavač nije tražio dozvolu od cenzora, a suštinski zbog kritike francuskog apsolutizma i hvaljenja britanske ustavne monarhije, knjiga je zabranjena i javno spaljivana. Volter je morao ponovo da napusti Pariz. Ali, kako kaže u „Petom pismu“ (O anglikanskoj religiji): „Jedan Englez, kao slobodan čovek, na nebo odlazi upravo onim putem koji sam izabere.“ I Volter je izabrao svoj put ‒ beskompromisan put slobodne reči.
Prevod i pogovor: Milan D. Tasić