Sada, 150 godina od pojave velikih Floberovih romana, jasno je da on stoji rame uz rame sa svojim omiljenim piscima, Šekspirom i Servantesom. Malo je ljudi koji su sav svoj život posvetili umetnosti, traganju za lepotom i istinom izraženim u savršenoj formi. Jer Flober je najveći stilista u svetskoj književnosti, poznat po svoja tri romana („Madam Bovari“, „Sentimentalno vaspitanje“ i „Salambo“), ali i po obimnoj prepisci, koja predstavlja svojevrstan „roman o Floberu“. Većina pisama u ovoj knjizi upućena je Lujzi Kole, sa kojom je Flober održavao intenzivnu vezu punih osam godina.
„Ja sam medved i želim da ostanem medved, u svom brlogu, u svojoj jazbini, u svojoj staroj medveđoj koži…“
„Čini mi se da sam oduvek postojao. Imam uspomene koje sežu u prošlost do faraona. Moja sadašnja jedinka rezultat je mojih iščezlih ličnosti. Bio sam brodar na Nilu, podvodač u Rimu za vreme punskih ratova, zatim grčki retor u Suburu, gde su me jele stenice. Umro sam za vreme krstaškog pohoda na morskoj obali Sirije, jer sam se prejeo grožđa. Bio sam gusar i kaluđer, komedijaš i kočijaš. Možda i car Istočne imperije… “