Kritika je tek nedavno proglasila ovaj roman za najveći francuski roman XIX veka, mada su veliki pisci (Kafka, Prust, Džojs i Hamsun) još ranije ukazivali na neizmernu vrednost ove "povesti jednog mladog čoveka". Tačniji prevod naslova bio bi "emotivno vaspitanje", jer je, po rečima Flobera, on hteo da u romanu opište "moralnu, odnosno emotivnu povest svoje generacije, koja će se razvijat od vere u idela do pesimizma inihilizma. Frederik Moro živi u začaranom krugu svoje ljubavi prema Mari Arnu, tako da je ovo i "roman lutanja u fatamorgani stvarnosti koja liči na san, a Frederikovi postupci kao da imaju nešto mesečarsko u sebi". Ta fatalna ljubav obeležava ceo njegov život...