Učenje o lepom i o umetnosti čini sastavni deo Šopenhauerove filozofije.Šopenhauerova estetika, u naročitom vidu i na osnovu filozofije sveta kao volje i predstave, obnavlja Platonovu idealističku teoriju lepog u umetnosti
“Mi u lepom uvek shvatamo bitne i originalne oblike žive i mrtve prirode, dakle, platonske ideje prirode, i tome shvatanju je uslov i njegov bitni odgovarajući od volje čisti subjekt saznanja, to je čista inteligencija, bez namera i bez ciljeva. Na taj način, pri nastajanju jednog estetičkog shvatanja volja potpuno iščezava iz svesti. A volja je jedini uzrok svih naših jada i bolova. To je poreklo onoga dopadanja i one radosti koja prati shvatanje lepoga, ono se, dakle, sastoji u otklanjanju svake mogućnosti patnje”.