Konstatacija o zelosti čovekovoj koja se može uvek nadograđivati i usavršavati, zapisana je u knjizi Vladete Jerotića pod naslovom Mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Knjigu je autor podelio u tri, pre bi se reklo misaone nego tematske, celine; prva je ta iz koje je pozajmljen naslov knjizi i u njoj su sakupljena na jednom mestu razmišljanja o istini, u rasponu od najtežeg pitanja: Ko sam ja?, do ljudskog straha od ljubavi i smrti i onoga što je suština čoveka – a poimanju ne uvek dostupna – to je njegova raspetost na racionalno i iracionalno, na nagon i duh, na razum i osećanja.