Hvala bogu što sam sve ono ostavio iza sebe. I što me ovo ovde nije potpuno osvojilo. Živeti između svetova, kakva muka i kakav poklon sudbine!... Da stvar bude gora nego što bi morala biti, Balkanci su pobegli u prošlost sve misleći da žure u suprotnom pravcu, da se prosvećuju i penju na nebo, da su najzad oni koji jesu i svoji na svome, da u nacionalnim državama sanjaju i žive davni plemenski san o bliskosti i jednakosti, bez tuđina i gospodara, pod čizmom omiljenih domaćih tirana. A kad su se probudili u jami bez izlaza – koja nije daleko od Kovačićeve „Jame“, jedino što nedostaje darovit pesnik i častan hroničar – shvatili su da oko sebe ne vide ništa drugo nego svoja podbula, ostarela, beznadna lica u proskinezi pred novim i nemilosrdnim gospodarima koje zovu braćom umesto da ih smatraju smrtnim neprijateljima... Prvi put u istoriji mogli su birati. Izabrali su ono što su mrzeli kod drugih i što sada moraju voleti, makar na silu, da ne bi prezirali sebe. Svi kasniji izbori bili su samo ponavljanje i obnavljanje posledica prvih i pogrešnih, onih iz godine devedesete. I zadugo će biti takvi i oni izbori koji slede, mora se nekako održavati najgora mogućnost demokratije, biranje loših i sve gorih. U protivnom, ako se kojim slučajem koriste dobre strane demokratije, nestaće jedina elita koja je ostala u mojoj zemlji, politička. Kulturna elita se nedavno ugušila, odgrizavši sebi jezik. I progutavši ga kao pečurku koja tek u želucu počinje lučiti otrov.
Br. str.:
556
Povez:
tvrd
Format:
24 cm
Pismo:
ćirilica
ISBN:
978-86-519-1125-8
Izdavač:
Službeni glasnik
Godina izdanja:
2015