Pisma iz Švajcarske razlikuju se od drugih Nenadovićevih „pisama” jer pre svega predstavljaju svedočanstvo o jednom veselom đačkom putovanju. Govori se i o lepotama te zemlje, crkvama, tornjevima, prirodi, izvoru Dunava, ali kroz sve provejava vesela mladalačka pesma, prijateljstvo, radost, za koju i sam autor kaže da je moguća samo u tom životnom dobu.
Pesme koje se nalaze u ovoj knjizi otkrivaju filozofsku stranu Nenadovićeve ličnosti. Njegova razmišljanja o ljubavi, sreći, smislu života izneta su kroz poetične, slikovite stihove, te po kvalitetu stoje sasvim blizu Vijonovim, Kalderonovim, Rasinovim itd.