Ovo je knjiga o Dorćolu i Dorćolcima, o generaciji rođenih posle Drugog svetskog rata i njhovom odrastanju na raskršću. U njoj možete pronaći priče o dorćolskim facama, poznatim kafanama i umetnicima, otkriti kako su se sticale fotografske veštine, gde su se mogle upecati kobasice, kako se prao veš, a kako klala svinja na naučnoj osnovi, na koje se sve fore polagala vožnja, kako se probuditi pomoću kanapa, gde su se nalazile Dudine stepenice, ko je na njima gluvario i kakve su sve gafove Dorćolci smišljali. Ima tu i malo Trsta, stopiranja i Dubrovnika (jer kako uopšte pričati o Dorćolu bez Dubrovnika, tek Trsta).
Ima i mnogo nadimaka, mangupskih fazona, izviđačkih dogodovština, ali pre svega mnogo vedrine jednog vremena u kome se živelo sporije, jednostavnije i bliskije.