„I pravni stručnjaci su filozofe smatrali posebnim sojem. Prema Ulpijanu, u parnici između učitelja i njihovih dužnika, vlasti uopšte nisu ni morale da se bave filozofima, jer su to bili ljudi koji su prezirali novac. U propisu o platama i naknadama koji je doneo Antonin Pije čitamo da filozof koji se prepire oko svog imetka samim tim dokazuje da i nije filozof. Zato su filozofi čudan, poseban soj. Uistinu
i jesu čudni oni epikurejci koji vode umeren život i koji se vode načelom potpune jednakosti između muškaraca i žena unutar njihovog filozofskog kruga – pa čak ta jednakost važi i za udate žene i naložnice; čudni su isto tako i rimski stoici koji bezinteresno upravljaju carskim provincijama koje su im poverene i jedini su koji ozbiljno shvataju zakone protiv razobručenosti; isto tako je čudan i onaj rimski platonista, senator Rogacijan, Plotinov učenik, koji se na sam dan preuzimanja funkcije pretora odrekao celokupnog svog imetka, oslobodio svoje robove i jeo samo svakog drugog dana. Zaista su čudni svi ti filozofi čije ponašanje, uprkos tome što nije bilo podstaknuto religioznošću, ipak u potpunosti krši običaje i navike većine smrtnika.“
Pjer Ado, Pohvala antičkoj filozofiji. Pristupno predavanje održano na Kolež de Fransu 1983. godine