Istražujući pitanje šta tačno dobre ljude čini dobrima, Protagora je možda i najpristupačniji od svih Platonovih dijaloga. U ovoj raspravi o relativizmu istine, smeštenoj u Periklovo zlatno doba, nailazimo na mladog Sokrata suprotstavljenog uvaženom sofisti Protagori, jednom od najzanimljivijih i najsimpatičnijih Sokratovih filozofskih protivnika. Njih dvojica istražuju značenje pravde, obrazovanja i hrabrosti. Suštinsko razmimoilaženje između Sokrata i sofista Platon vešto razotkriva skoro u dramskom maniru, pokazujući koliko su njihove paideie suštinski različite.
Naime, po rečima Mihaila Đurića, Sokrat je, pošavši od nekih zajedničkih pretpostavki povezanih isto tako zajedničkim težnjama, „u isti mah ukinuo i ostvario njihov program”.
Protagora je zanimljivo štivo koje čitaoci i mislioci hvale još od njegovog objavljivanja pre više od 2000 godina. Sa svojim bezvremenskim temama, ovaj tekst nudi dragocen uvid u ljudsku prirodu i ideje jednog od najvećih umova u istoriji.
Prevod sa starogrčkog: Mirjana Maskareli