„Čovek koji nije bio u Italiji uvek je svestan inferiornosti, jer nije video ono što se od čoveka očekuje da vidi”, primetio je engleski pisac Semjuel Džonson 1776. Grand Tour (gran-tur), kultno putovanje kroz Evropu koje se završavalo produženim boravkom u Italiji, kao običaj prvenstveno britanskog plemstva i bogatih zemljoposednika, imao je često za poslednju, vaspitnu ulogu, seksualno obrazovanje, gde je etapa u Veneciji dugo služila za vidanje ljubavnih jada uz erotski program.
Većina ljudi elizabetanskog doba smatrala je Italiju carstvom uživanja i vradžbina. Oni koji su mogli, putovali su u Veneciju, Firencu ili Rim, tri glavne destinacije Grand Tour-a, i uživali u njihovim renesansnim plodovima, duhovnim, misaonim ili telesnim. Oni koji to sebi nisu mogli da priušte, gutali su italijanske priče i slušali putnike, žudeći da saznaju više o toj čudesnoj zemlji kultivisanih dvorova, koja ima najbolje umetnike i arhitekte, najbolje naučnike, najrečitije govornike, najzavodljivije žene u Evropi, ali i najopasnije ljude, vične bodežu i otrovu