Kultura kuhinje, koja u sebi sadrži tipična jela, odnosno za trpezom i okolnosti u kojima se jede neizbirisivi je čuvar identiteta Sicilijanaca, ma gde se oni nastanili. Većina emigranata sa Sicilije koja se useljavala u Ameriku bila je iz siromašnih porodica. Zato su i krenuli u „obećanu zemlju“! Međutim, i pored stvarnog siromaštva, znali su šta je dobra sicilijanska kuhinja i ostali su joj verni. Poslednje čega bi se jedan Sicilijanac odrekao jeste veliko uživanje u jelima – ukusu i mirisu hrane, koja ga direktno podseća na to – ko je i odakle je poreklom. Imati raznovrsnu i bogatu trpezu bio je znak stvarnog, ali i teatralnog statusnog uspeha. Kuhinja je bila i ostala pitanje ponosa i čuvar tradicije.