Od najranijeg detinjstva Tonio Kreger je svestan svoje odvojenosti od drugih ljudi, posebno od svojih najboljih školskih drugova: Hansa Hanzena i Ingeborge Holm, koji predstavljaju buržoasku normu, simbolizovanu njihovim lepim plavokosim izgledom. Tonio žudi da bude prihvaćen u njihovo društvo, ali njegova umetnička priroda mu ne dozvoljava da im se u potpunosti pridruži. Kako Tonio stari, njegov talenat sazreva, postaje pisac, ali se i dalje oseća kao stranac i žudi da se uklopi u svet. On i dalje biva preokupiran suštinskom podeljenošću između života i umetnosti, između lične sreće i discipline koja vodi do velikih dostignuća.