Gladovanje

Knjiga Gladovanje se sastoji iz tri poglavlja. Prvo poglavlje Teorija gladovanja objašnjava pojam gladovanja, načine, dužinu, periode i karakteristike gladovanja koje pojedinac može i treba da preduzme radi poboljšanja zdravlja, kao i izlečenja, a sve to vodeći računa o bioritmu čoveka, individualnoj konstituciji i uzrastu. U ovom odeljku su opisani procesi koji se odigravaju unutar čovekovog organizma prilikom procesa gladovanja. 

Drugo poglavlje Gladovanje u praksi opisuje principe i vrste gladovanja koji se mogu primeniti. Poseban akcenat je stavljen na postupak ulaska u gladovanje, samog gladovanja, kao i postupak izlaska iz gladovanja. Prikazane su i moguće greške, kao i iskustva autora pri gladovanju. 

U trećem poglavlju Gladovanje pri raznim oboljenjima prikazan je spisak bolesti koje se mogu lečiti ovom metodom, kao i instrukcije koje treba preduzeti pri lečenju svake od ovih bolesti.


"Mnogi od nas slušali su priče o tome da se neki ljudi leče gladovanjem i da čak postoje specijalne klinike u kojima lekari gladovanjem leče bolesnike. Ima još mnogo nepoznanica u toj kratkoj reči glad koja nas istovremeno i plaši i privlači. 

Kada sam se praktično susreo sa glađu, kada sam počeo da gladujem, vremenom sam shvatio šta je u mom organizmu protiv gladi, a šta je priželjkuje. U svim uputstvima o gladovanju uglavnom se ističe uticaj ovog stanja na fiziologiju i psihu čoveka, ali niko nije jasno rekao kako gladovanje deluje na čovekov spoljašnji izgled i na njegovu svest. Gladovanje nam omogućava da kontrolišemo svoja osećanja i um, pogotovu ako su se ona "razrasla" i "ukorenila" u našoj svesti, pa im je potrebno određeno zadovoljenje. Čovek se u suštini samo time bavi, udovoljava svojim prohtevima - ima apetit, uživa u mirisu jela, komforu i seksu. Um kojim se ponosimo, služi osećanjima, zadovoljava njihove najmanje prohteve, razrađuje najsloženije kombinacije kako bi zaobišao prirodu, da umiri savest, da se pravda i opravda. I vama je poznato do čega to na kraju dovodi - do preterivanja i prezasićenosti koji rađaju bolest. 

Kada počne dobrovoljno da gladuje čovek se ne bori s bolešću, već sa osećanjima i spretnošću uma, koji ih je stvorio. Prvog dana gladovanja nazadovoljena osećanja protestvuju preko svih njima dostupnih mehanizama. U našem umu stalno se izražavaju nezadovoljstvo, razdraženost, žalost, sažaljenje, strah i slična osećanja. Ali to želite vi, vaša duša kojom "gospodari" um? 

Medicina koja se bavi telom, nikada nas ne oslobodi oboljenja čiji se stvarni uzrok ne nalazi u našem fizičkom telu, već u našim spoljašnjim manifestacijama (svesti). Gladovanje se pokazalo kao pogodno sredstvo pomoću kojega možemo samostalno da upravljamo patologijom svesti i njenim posledicama u fizičkom telu. Ako želimo da se izlečimo od svih oboljenja treba da se menjamo kao ličnosti."

uvod Genadija Petroviča Malahova