Ali u Parmenidu imamo i najsloženijeg, najneobičnijeg Platona. U stvari, kao što sadržaj ovog dijaloga pokazuje, Platon prethodno izlaže na kakve sve teškoće ono nailazi, a u drugom delu podjenako razotkriva celu skalu teškoća koje sobom nosi dijalektičko istraživanje. To je i dalo povoda Gompecu (Gomperz) da ovaj dijalog nazove izrazom "parmenidiske samokritike" u kojoj je Platonova suptilnost dostigla svoj pravi vrhunac. Idući za Gompercom u ovoj oceni, Bertran Rasl (Bertrand Russel) smatra čak da je Platon napisao Parmenida svestan teškoća kojima se suočilo celo njegovo filozofsko učenje i da je ovaj njegov dijalog najznačajnijniji primer samokritike koji je ikad dat u istoriji.