Montenj se smatra ocem eseja (Ogledi su prvi put objavljeni 1580), književne forme koja spaja naučni pristup i lični pogled autora na neku temu. Razmišljanja o pročitanim knjigama, drugima i sebi, najčešće ilustruje anegdotama iz antičkog sveta i primerima iz sopstvenog iskustva, a beskrajni niz tema kojima se bavi tipični su za humanističke studije.
U ovom izboru prednost je data Montenjevim ogledima u kojima on, zagledan u sebe, razmišlja o samoći, nestalnom životnom iskustvu i pripremanju za smrt – važnim pitanjima za svakog od nas.