Esej o ljudskom biću, moralu i umetnosti
Imaju li životinje, bar one nama najsrodnije, smisao za etičko i estetsko? Šta mi, kao ljudska bića, možemo da kažemo o svojoj animalnosti i pripadanju prirodi? Ako smo evoluirali do tog nivoa da smo izgubili svaku vezu sa svojim precima, šimpanzama, znači li to da smo prestali da budemo majmuni i postali stvorenja čistog duha, prefinjena i kultivisana, oslobođena animalnih nagona? U tom slučaju, jaz između velikog filozofa Imanuela Kanta i naših rođaka šimpanzi postao bi jedna apsolutna i nepremostiva provalija.
Žorž Šaputije traži koren ljudske etike i estetike u animalnom, argumentovano izlažući svoju tezu kojom povezuje filozofiju i biologiju u jednu skladnu celinu. Našem čitaocu će sasvim sigurno biti dovoljno zanimljiv takav originalni pristup problemu „animalne kulture“ koja možda može taj kontinuitet između životinje i čoveka da učini konzistentnijim i logičnijim.
Prevod i pogovor: dr Milan D. Tasić