Boetije je napisao Utehu filozofije (De consolatione philosophiae) u VI veku n. e., dok je očekivao mučenje, a potom i pogubljenje. Nevino optužen za izdaju, detaljno promišlja o bogopoznanju kao istinskoj svrsi života i, mada ubeđeni hrišćanin, sebe ne teši hrišćanskim načelima, nego učenjima grčke filozofije.
Uteha filozofije je jedno od najčitanijih i najprevođenijih dela u srednjem veku na Zapadu, a prevođeno je čak i na Istoku (Maksim Planud ga je preveo na grčki u XIII veku), i uticalo je na Dantea, Bokača, Čosera i druge. Saveti i mudrosti personifikovane Filozofije koja posećuje zatočenog Boetija zapisani u ovom delu čak i danas mogu da priteknu u pomoć svakom ko traži duhovne uporišne tačke i ko, u povratku na istinske vrednosti ljudskog života, traži sreću.