U eseju Čovek i tehnika (1931), idealnom uvodu u Špenglerovu filozofiju istorije, autor prati dve osnovne teme: na koji način je čovek od svog nastanka postao dominantni predator, nastojeći da potčini i samu prirodu, i zašto će “faustovska” težnja ka beskonačnom zapadnoevropskog čoveka dovesti do propasti. Premda na prvi pogled paradoksalna, Špenglerova teza da je razvoj tehnike razlog za uspon ali i pad Zapadne civilizacije, iz današnje perspektive deluje sasvim uverljivo.