„Niko nije beznadežnije porobljen od onih koji pogrešno veruju da su slobodni.“
Johan Volfgang fon Gete
U uticajnom eseju „Ideologija i državni ideološki aparati“, Luj Altiser (1918-1990) analizira načine na koje funkcionišu ideološki državni aparati u cilju očuvanja i reprodukovanja postojećih društvenih i ekonomskih odnosa. Za razliku od državnih represivnih aparata (vojska, policija, pravosuđe), ideološki državni aparati ne funkcionišu upotrebom nasilja. Ideološki državni aparati (škola, crkva, porodica, ali i sport, masovni mediji), deluju sofisticiranije u cilju dobrovoljnog usvajanja ideologije vladajuće klase i formiranja slike sveta širih slojeva stanovništva.
Sve ideologije funkcionišu pomoću i posredstvom konstituisanja subjekta, a proces kojim ideološki diskursi konstituišu subjekte, Altiser naziva „interpelacijom“. U ovom eseju Altiser pronicljivo opisuje način na koji državni ideološki aparati konstituišu subjekte putem njihovog p(r)ozivanja („interpelacije“), uz pomoć institucija velikog Drugog (partija, nacija, Bog). Ideologija nije samo manipulacija i represija, njena moć je i produktivna, ali uglavnom i neprozirna. Uprkos potčinjavanju („subjektivizaciji“), subjekti („potčinjeni“) uz pomoć ideologije i njenih mnogobrojnih aparata stiču iluziju vlastite slobode.